novi zivot se razvija
kad sahraniš prethodni.
nestati u jednom zivotu izroditi se u novom.
jedino u snovima se vraćas prethodnom zivotu,
onim pre ideje o odlazku, onim gde je
zemlja zemlja, gde reč je reč,bez zastoja u srcu nez strujanja u glavi,bez pauze za pravilan prevod
jer ne zelis gresku u novom zivotu
cupas greske iz utrobe, bezgresno uredno u
ciste prostore,cistoca ispod grudnog koša,
praznog kao kovceg za one,koji su napustili zivot
sad mogu da stanu novi sadrzaji,u sredjenu iscupanu bastu. bilo je tu nekad neurednog nezgrapnog zivota
u kome su e korenje i kruna spajaju u jedno biće,gde glava nije odvaljena od tijela,gde se ne krijemo iza veština nauċenog.ucili smo nove padeze dok smo padali
sa krošanja, dok smo padali na krvavu zemlju
u blato rata, padali smo ponekad samo tako,
na mestu,bez nekog razloga pravo na ulicu
jer nam je srce puklo
nestacemo nenastavljeni srca pocepana
kao neispisane stranice papira
pocepao se na novim radnim papirima nov zivot
rodjeno ime se menja od izmene
do izbrisanja postojanja bez
sećanja od para se srce ne hrani
vecita glad dnevno zasićenje
zasićenih bez zivota kao gusce
perje iščupano na autoputu
nije sneg vec led medju grudima
sada ispisujes nove padeze,nove reci
usta ti se stisnu, u grcu formiraju recenice
ostace kriva,tvoja usta od napora i naprezanja
u bezgresnost u adapiranje i rotiranje
novog ja ukrug u krug
nekad smo skladno plesali,danas su nam torzoi u korzetu,ruke kao nesto slave u
tuznom plesu nema radosti
postali senke citati
polomljene ptice
koja krivo hodaju po čistim ulicama.
hranimo se smerno da se ne bi zemlja osetila,
nase tezina je tezina podsednik
na prošlo, stopala prepoznaju prasnjavi makadam
ili popucali asfalt,oko nas šuma bruji
mi smo senke i bezkrošnji citati koji
ne bi da crknu u glinenoj zemlji
da se ne konzervira gubitno ja
sopstvenost se plaća vodom i solju
u ex- zivotu koji nije ex kao exitus ili kao exil
mirišeš na malinu i suhu crvenu zemlju usred maslinjaka. i kad zaboravis jezik koji te je okruzio,
koji je spojio tvoj um tvoje srce tvoju dušu
mučiš s novim onako kamenim, pravljen za
zivot je posao je disciplina,
uveravaš se da je novojezik skladniji,precizniji
kulturniji od od starog jezika
u kome se mrzi i voli radja i umire
u kome se tela dodiruju i svetle ugase
uveravas se kao novovernik nove zemlje
da moras da se oduziš novim zivotom bezivotnoscu i mlakim diskursima racionalnog dok u utrobi kopa zestina,naglost ili zudnja. smernost kao spora smrt,jednoliko koracanje ka kraju u tudjoj zemlji.nije to nase nebo iznad humke a daleko na kraju sveta
borovi plešu na brujanje juga
i bura u duši lomi srca
ima okus soli
na kraju samo pitanje
gde trpati hladno telo
u novu
ili staru
zemlju
post mortem:
kada mi je majka umrla
sahranio sam je pored tate
u tudjoj zemlji
bar ja to mislim
jedini sam ko nju posecuje
to nas ceka
one sa novim zivotima
novim jezicima bez snova
neposećeni
grobovi pored hladnih reka
pod tudjim nebom
novi zivot nas je
nagradio vecnom
samoćom
Kommentar verfassen