sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi

ne secam se godine
bio je kraj leta i okus poljupca
i dalje osećam na usnama
narocito u novembru kada
sitna kiša pere prazne ulice
pere nema lica 
koja čitaju
bez glasa 


ispod camca sede dvoje
iznad njih oštro plavo nebo
svijet moze videti 
njihove noge 
suze ne

volim voliću voli
strah strahujem strašno
zgrada na googlu
ogledalo poraza

jedne noći sam se ljubio sa tri devojke
bile su prijateljice i ne znam kako i
zašto su me podelili sa svojim mekanim
usnama mislim zbog ubog hladnoće
lajanje nemackih ovcara i belog zida
kraj koga je lezao krvavi mladic
modrih usana
istocni
berlin

duboka sreća
ispod bora
ili cempresa
zemlja topla
crvena na dlanovima
diše pod golim
tabanima
pojedimo 
je da nas
hrani

u kasarni prazni hangar 
tenkovi su krenuli 
sedim u lokvi 
i lizem beton
nafta na usnama
koje vole da ljube
i cekam trovanje
da ne moram sesti 
na nove tenkove
u stare ratove
djedova očeva

tiho pišem 
da ne čujem
svoje srce
sa fabrickom
greskom 

ponekad pozelim
da me netko doceka
kod autobusne stanice
kod kolodvora
na obali mora
na koloseku 14 ona
i da imam više
vremena zivota
prije smrti

ipak pozelim neko pismo
pjevao je netko
ja sa njim
u praznom stanu
daleko od tudje
obale kraj
hladne reke
pjeva mozda netko
ipak pozelim

pismo zapakovano okovano
folijom starom desetleća
koliko je to snova
reči pisane olovkom
plavo bledi nestaje
na starom papiru
zivi pod kozom
mojom zimskom