sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi

sjećam se
suhozidova koja su proletela iza autobusnih prozora, maslinjaci su se smenjivali sa kršom i makijom, 
sedim negde u sredini autobusa rijekatransporta, sedište sa izbledelim brojevima,
neka stara papirnata maramica i modri štof podsjećaju na neka druga putovanja u neku drugu zemlju drugi zivot
vozimo se na nekoj visoravni,kraj suhozidova 
neki seljaci nude sir za devize 
po kojem je poznato ostrvo 
i po dečijoj klinici za plućne bolesti
za decu iz ddr-a
koja su iza zice
gledali modro more
i umirali pod visokim
zvezdama 

ja u autobus po običaju sanjarim,kao pri mom
povratku iz ciriha
osamdesetdevete lsd se vraća kući
kada su svi putnici govorili italijanski i nosili mornaricke uniforme
dok sanjam budući rat
dok ja nestajem negde u nekim prošlim
letima u ranim osamdesetima,ljubim se sa od sunca vrelim devojkama uranjam u more i gledam mrtve lepeze koje podvodne struje 
kotrljaju po sivom pjesku i gledam trbuh jedne devojke
po pjeskom pleše školjka, 
ljubićemo se za tri godine
u četvrtoj ce goreti kuće i camci
ona samo pliva 
ne zna za rat i odlazak
dodiruje pasarelu dugim rukama
vije se oko čamca i netko lepi
sličice u album timovi prve lige 
ima tri igraca borca iz banja luke viška
na nevelikoj terasi se netko sjeća spaljene crkve
netko broji nemacke marke ili posmatra svoj
broj istetoviran na ruci dok przi palacinke
sa eurokremom van zice van smrti u poljskoj
zemlja oko moje terase je crvena plodna i vrela
ja nju ne poznajem jer ne sadim boraniju i krumpir
samo moji tabani poznaju tu zemlju i crvene se
kada se krišom preko nje i crno bele ograde
iskradem dok je zvizdan i popnem se uz strmu
ulicu do kuće jedne devojke
koja ima dug vrat
i vrele usne lezi iza
zatvorenih roletni
sluša smejem se smejem se a plakao bih
ja čujem tihe razgovore njenih roditelja
smokve ispod crva mirišu na 
slatku smrt ne razumem ljude koje
vole da je jedu SMRT TOD DEATH
iza zatvorene garaze se čuje tihi plač
samo da me ne ubiju 
samo da me ne ubiju
i tiha kao miš poješće tri teglice ajvara
za sedam dana za cetiri godine
kada su vojnici ispijali kave na praznim terasama
kada je devojka sama plivala oko pasarele
kada nitko nije gledao njen glatki trbuh
kada je netko sanjao
da se ljubi
kada su o zid okacene lepeze
padale na izlivani beton
i kada je njihovo
lomljenje odzvanjalo
tihim strmim
ulicama


danas pada sneg
ovde retko pada sneg
imam 58 godina i sedim
u autobusu rijekatransa
oko mene su mornari
govore italijanski u
belom berlinu
pahuljice hladne
tople usne zive
negde kraj
hladnih 
rijeka

sanjas u boji
sanjas more 
sanjas leta
sanjas tijelo
sanjaš nebo
sanjas tatu
sanjas mamu 
sanjam avgust
prvi drugi treći

čitaj
sanjaj 

https://youtu.be/7cCHcpkFFOE?si=fhiJmTD-LOXPLk8s