sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi

je završen

ne pljujem više crveno

ne sanjam više blato

gutam zrna po satnici

da dobijem dan mesec godinu više

sanjam sta cu sa dobijenim

vremenom zivotom

pocinje sa toplinom u utrobi

i očima

vreli kamen gazen od stotinu bosih noga 
tabani koji su skakutali danima 
mesecima godinama na trnovitom betonu
pleneći čudnim plesom zivota
kasnije koracali svom tezinom koja je
rasla iz godine u godinu
pod strogim majcinim okom 
ćutljivim ocem odsutnim dedom 
tabani mekani dodirivali beton umesto 
tijela naspram očiju nadohvat ruke
vreli kamen ostao bez čudnih plesova
tabani gaze asfaltom mozda livadom
kraj nekih reka 
hladnih jezera
meko je i 
nedogledano 
pod noktima 
cvijet i
crna zemlja

ne sećam se zadnjeg plesa 
ne sećam se zadnjeg poljupca
sećam se
sećam se

tiho popodne/zatvoreni prozori/iza njih

zive zelje/spajaju se tijela/spavaju

ljudi/sanjaju cure djecaci/čekam zalazak

sunca da gledam dodirnem ljubim/

dotle sanjam iza zatvorenih prozora/

tiho popodne/ miris kafe meda i školjki

minolovac sa neparnim brojevima 
u sporoj voznji u zvizdan
prelazi iz jednog vremena u drugo
učim da plivam plesem pod nebom
stojim pred trafikom 
gledam drvene brodove
padam sa bicikla
ne zelim da izronim
zelim da ljubim 
ostati bez zraka
da ga zaustavim udvojenog
da ga zadrzim i šišarke
kotrlaju se do litice
padaju u more
plutaju na otvoreno
tamo daleko nestaju 
mi
gledamo 
zvezde