a ja kazem a
a to je amerika
ogromne oči i krakate ruke
grabe ka nebu grabe ka prozoru
u ocima nesto otkinuto otimano
krakate ruke zeljne su povratka
otkinutog neba u berlinskom klubu
a ja kazem a
a to je amerika
cure i momci sa neretve i miljacke
sa mure i save sa dunava i cetine
plesu kidajuci teski vazduh kao
stene od krede trpajuco belo u
tuzna usta kap po kap suze lokve
una iz zenice rida kraj wc-a
a ja kazem a
a to je amerika
skacu svi do neba
ovo nebo je išarano lakom
plafon jednog kluba u jednoj
kuci koja je primila cure i momke
sa raznih reka u njima po njima
daleko od plesa i tuznih usana
plove njihovi prijatelji bivsi momci
nekadasnje cure vezani nevezani
zicom neki kasetofon
se zakacio u siblje
neka patika lezi kraj obale
i blata the best of led zeppelin
kaseta kraj mostara
banja luke
a a kazem a
a to je amerika
mirsad plese i svakim pokretom
je blizi plafonu napusta zemljinu
tezinu ko laka ptica pobedjuje
gravitaciju koja nije pomogla
ocu majci u prijedoru
nasli ih sa belim trakama
kraj rijeke u prijedoru cije
ime ne znam
neznana rijeka
a ja kazem a
meni samo odzvanja muzika
u usima ne plesem ne otkidam
nebo idoli su mi u venama
castio jedan mostarac
pa putujemo amerikom
na tamnom podu koji
mirise na tugu i
jeftinu
cugu
a ja kazem a
a to je amerika
poljubi zemlju u kojoj ces neoplakan
umreti pod tudjim stablom nekom
drvu koji govori drugim netvojim jezikom
hladno ce te prekriti lišćem njemu si
manje od neke nejestive pecurke
mozda ces visiti sa visokih plafona
noge ce gaziti po vazduhu
prašina sa tepiha
se dize i spušta
zlatna postelja
tvog slomljenog vrata
daleko od zove
i dunje kraj
prašnjavog makadama
tako je govorio mario iz bugojna
kada je njegov tim primio gol u
berlinskom parku njegova devojka
azra takodjer iz bugojna kratke kose i velike
pameti je smotala cigaretu
u njenoj glavi iza gromkog smeha
je njihov grad goreo njen tata
se obesio u sobi kroz prozor
se videla stara kriva višnja
dve godine kasnije su se
probudili u seattl-u kiša
je padala i nakratko
su mario i azra pomislili
da su u bugojnu
da vode ljubav
dok kisa pada
u tihom gradu
po vrelom asfaltu
I
sedim na zidu
gledam penu na plavom
secam sitne kise i avgustovske
krupne i tišinu mora
secam se isparavanja sebe drugih
slatkih i slanih mirisa
vrelog asfalta bele stene zeleni cempres
mali grad i meke usne
II
pad jedne
zvijezde na njihova
bedra
III
kad bi imao jednu zelju
na jednom
zelenom ostrvu usred
jednog blagog mora
u septembru ja bih
IV
sediš ispod bora
kap po kap
merilo vremena
voda na čelu
nestala zemlja
tudja kuća
V
u kinu bacvice sam gledao belmonda
i jeo cetiri cevapa u lepinji
svakog kraja jula
moj ujka miša me vodio da
gledam francuze i da jedem
cevape usred letnjeg kina
usred borova
VI
sve u isti dan
poseban njoj
poseban
meni
VII
jedan most manje
jedan povratak
manje brojim sve
umanjeno
do zrna
do ispod
nokta
VIII
tišina
na
braču
IX
svijet ih je napustio
preko noći svi
pevaju samo zrikavci
i pucaju šišarke
X
pod bosom nogom
zelja i bes i ono
neizgovoreno
nerešivo zbog
straha i besa
onog čvora
o kome roditelji ne
pricaju radi kojih
umiremo
sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi 