tišina

reči se gube u vremenu
nema adresata nema cilja 
monolog kao kamen kao
pesak i prsti izmedju
kao nedirnuto daleko 
je sve na vodi
mrtvo drvo prošlost bez
vetra bez jedra gledam
oči boje meda 
ćutimo
nemo gledamo
nestajanje

gazimo po stazama čitamo u ledjima
ono šta se ne izgovara
izmedju redova tišina
kao udarac šakom
neizgovoreno u šumi
pod vodom primirje
sa samim sobom u sobi
mirišu tijela odvojena
spojena ispod i iznad
plavo knjiga
je mokra 
slana
nečitka

jezik
ševa
zrak
jezik
zrak
vreme
prolazi
jezik
duboko
više
još
ševe
san
noć
jutro
vreme
zrak
dan
noć
noć
noć
ševa
rana zora

tišina

Teilen mit: