sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi

lepe zene prolaze kroz grad
ja na uglu stojim sasvim sam
heroj ulice kraj kantride ili
belvedera rijecka picka sa
odlikovamjem godisnijih odmora
stojim u luci kraj zatvorene knjiznice
kraj čopora vojnika koje nose prazne
zlatne caure kraj gospica i ćale se
seća svoga rata starog 40 leta ja
gledam duge noge meke usne koje ljube
i polazimo u neku noć izmedju 
dva mora nekih okeana kupamo
se u nepoznatom poznato je samo
ono slano i ono sto sija iznad glave 
mesec iznad tihog avijona u kojim sedimo
nemi nadohvat more poneka zvijezda
noći puni nekih luna i lutanja 
kada mekanim asfaltom prolazis kraj
stijena i starih tovara ili zlosretnih biciklista
u sredjenim gradovima nepogledan od
lose raspolozenih mladih zena i kada
padne noć i svaki novi dan ko smrt je
bogom dan raz dva tri prosao ti zivot
i nisi ljubio u noć odlaziš odlazimo
zajedno ula la eh 
ena nema kralja
monologa za
dijalog je
potrebno


posmatram sliku uvek istu
uklesanu u stari papir kao
zapisi iz snova deteta pre
smrti pre odvajanje pre
gubitaka u kišnim gradovima
pre tišine prekinutog zivota
pita me prijateljica dal je
sve post-war u našim zivotima
kazem da jeste i gledam sliku
uvek istu jer novih nema
papir je beo
bezslovan
ucrtano
nevidljivo

vetrobran / brdo / šuma
krivina / srce /srca
automatska vrata
palme dve tri
iza je
sve