sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi

JEDAN
pamtim
sećam
sanjam

DVA
zalim
zelim
mislim

TRI
bila
jedna
sreća

sanjao sam 

NEKO DRVO
NEKU REKU

san: u jednoj sobi sa drugim ljudima / iako puna ljudi
bezšumna samo se čuju razna srca/tiha uplašena uzarena
snazna setna umiruća / ispostavavlja se da je
bela bolesnicka soba / nitko nije ocigledno bolestan /svi su nekako tuzni sklupcani i lezeci ćute
nitko ne prica /samo se pogledima sprorazumevamo osecanja preplavljuju mene / trazim pogledom svaki delic tela / vidim samo nj.glavu kratko podsisanu / zelim da je vidim u potpunosti / uvek neki pacijent zaklanja pogled / dodirujem nekako njenu nogu/srce kuca sreca je velika/ulaze neki vojnici/ispostavlja se da se nalazimo u madjarskoj vojnoj bolnici usred borove šume/šetamo se kroz borovu šumu hodamo po mekanim iglicama/pozelim da nikad ne prestane hodanje/jedna šopava lisica donosi granje i polaze ga usred šumskog puta/lisica stoji i gleda u nas.

HLADNI EKRAN
TIHA ŠUMA

boja ociju
vrat glas
polomljeno
skroz gledanje 
citanje slusanje 
put pod suncem 
hladna vrata
nebo brod 
knjiga slana
drumovi daleki
uspinjanje mali
prozor pogled iz
zgrade staklo palme 
soba snovi cekanje 
prazno do
mene obris senka
hladna koza vrela
mekoca bes staro
daleko unutar
nestali svijez
pre
pre
pre nego sto su
nam umrli ocevi
i majke 

sanjam godinama decenijama / gde sam,ne zelim biti,ali moram/selim se nocima,gde zelim biti/volim se ljubiti ne ljubim se/ ne moram i nije prazno i zakljucano/sreća /nije kamen sam pod svodovima / grumen zemlje u
rucima pod jednim drvom starim punim plodovima
jedno je dva/voleo sam dva/ostao jedan
gledam san 

TERASA PRAZNA
NEKI STARI NEMI BOR

sedim u nekoj senci,sklanjam se od sunca.ispred mene 
umorno od noći,lezi podno nekih stijena podnevno more,to je vrijeme kad svijet utihne,kada se čuju otkucaji srca iza zakljucanih,od morske sole nagrizanih dveri i spuštenih drvenih roletni,koja od smrti izgraditelja i utemeljivaca gube iz dana u dana svoju boju.prilepsku. cujem u blizini škrabanje po vlaznm papiru,s vrijemena na vrijeme škrabanje prestane, kucanje srca iza zatvorenih brava i solom netko u nekoj senci jednog bora.mijesto gde volim da sedim,da osluškujem svijet,gde prsti dodiruju tanko, prsti znaju da ispod zivi moj strah neka duboka noć, tvoje srce ponekad kuca,od gneva,straha.sedim u senci velikog bora i gledam podnevno more,vrijeme kada svijet utihne 
strah i gnev skupa
valovi
gledaj
sunce

BOSONOG
VRELE STENE

volim da gledam kroz prozor oduvek sam gledao kroz 
prozore gledao brda šume gradove planine sela reke more.
zivim iza prozora nadohvat zivota nadohvat brda šuma mora ostajem nadohvat jedino oci ulivaju 
nadu bez dohvata zatvoren iza stakla
pravougaonih ili okruglih

PROZOR AUTOBUSA
PROZOR VOZA 

iza prozora
san 
sommer 
nacht
traum

SOBA SNOVA
MIRIS DVOJE

sinoc sam sanjao more
mene na starom drvenom camcu 
kao mladog ribara 
moga dedu koji izlazi iz jedne sobe 
bio je skroz garav
izgledao kao da je izgoreo 
sedeo sam pored nje
camac se ljuljao zbog nemirnog
mora odjednom je mesto buknulo
u plamenu ja sam nju gledao
polako sam goreo do belih kostiju
osetio sam njen dodir dira sve u meni
kad sam se probudio 
koza mi je mirisala
na dim i smolu

BRDO POD ZVEZDAMA
SMEDJE I ZELENE

moja mama lezi potrbuske na belom platnu
izgleda kao neko staro dete
usta su njoj poluotvorena 
i naizmenicno izlazi krv ili
maslinovo ulje iz usta
zapravo šiklja iz njenih usta
ja nju prekrivam drugim platnom 
odjednom plivam u bezbojnom moru
neko me nezno grli oko vrata
ne vidim ko vidi se morsko dno 
zbog prozirnog mora razne ribe i jedan neboder
iz zg,neboder koji sanjam
vec 40 godina koji nikad nisam
video i samo znam da je u 
gradu sada pod vodom u dubini
šuma drvece od kamena dvoje
zagrljenih šetaju u dubini
mora,ja gledam sav u
ulju i krvi 

ISPRED BRODA
KUCA SRCE

bilo nas je sestoro 
nasli smo se u jednom malo mestu
usred zime.bura kiša i jedno jato
svetloplavih ptica koja su pevala
jugoslovenske pop pesme. ptice su
padale sa neba,nas šestoro je trebali
da snimi film a nismo znali koji.
ponekad bi dosli neki ljudi u naše
prazne kuce i zahtevali od nas da ih
prodajemo.ja sam jednog lopatom razbio
glavu i jebao mu mater fasisticku
gledao me pelikan poprskan krvlju
zaronio u sivocrno more koje je
od teske crne zemlje
trcim ka njenoj kuci 
nalazim samo sest kofera
u jednom je zatvoren 
mali grad mali kao
model koji mirise na …,
i kišu,stare zgrade,borove
autoput i vreo vazeuh
mediterana u podne 

SAN DA SANJAM
NE SAM