sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi

I
gledas cempres iz daljine
citas sam na obali jezera 
brojiš avijone u kojima ne sediš
brišeš pesak sa belog kamena
zamišljaš glas koji se gubi 
u prošlosti koji te dira duboko
pod lipom čitaš knjige na
lošem papiru i blede slova
dugo nisi video more
pa lizes potajno slanik
dugacak kao slatki vrat
prerezan pored ceste
dok su sijale zvezde
na autoputu prolaze
tudji zivoti od pocetnih
slova sastavljas imena 
onih koji su umrli zbog
dopa rata i kraja ljubavi
onima nisu citane bajke

II
makadam u utrobi na putu
ništa sem senki stare 30 godina
hodam po crnini gadjam djonom
srce istrošeno
puklo
zašiveno

III
volim trajektnu luku pored kolodvora
obećavala sve 
svu srecu nalazim
u lukama kolodvorima
pristaništama u parnim
godinama 

IV
tetka mi je poklonila 42 fotografije
bledih boja na jednoj ja na terasi
kraj mora oslonjen na ogradu
pod borom oci gladne 
vole da gledaju da ljube

V
tetka mi je poklonila 42 fotografije
bledih boja ni na jednoj 
moji prijatelji cura 
nije to njen film 
kaze

VI
tetka mi je poklonila 42 fotogarfije 
bledih boja na jednoj ja u uniformi

VII
tetka mi je ziva i poklanja mi fotografije
ja ih gledam dok sam ziv i boje blede
i avijoni lete daleko tamo preko mora
ja cu sledeceg leta preko mora
kad prodam ono zadnje
od mame parce zemlje

VIII
na ulazu 
na parkingu
u holu 
na sedištu
u redu
na izlazu
u tranzitu 
iza stakla
iza prozora
na putu
na terasi
u luci
u brdima
u gradovina
kraj šuma
kraj brda
kraj mora

neki novosadski kompozitor koji od 92 zivi 
u orleansu piše o raskoraku osamljivanju
distanci odstajanju nestajanju umaranju zanemivanju
sjećanju gubicima i rupama emigracije
zatrpajte moju rupu toplom crvenom zemljom
punom morske soli plavog neba 
da se ljubimo dok postanemo isti
zemlja zemlji
bez rupa 
zatrpani