sanjam brodove čamce jedrilice plivanje ronjenje dodire planine zelene sive jutra sunce hladovine borove suze kamenje hodanje ćutanje usne ograde rtove stene sreću umiranje so bašte sirene ljubljenje nebo tišinu čamce beton
pre podne napuštamo svet trazimo svoj u luci ne sećam se pića sećam se cigareta i pogleda sa obliznje brodice miris hobotnica i mreza puna sitne ribe iz dubine uzdasi tihi jer sve tihuje ispod brda visoko sunce u nekoj kući pere se posudje kuva juha vodi ljubav prigušeni smeh uz vino glasovi vedri razvezani zvezde pričaju o svemu mi smo tihi samo oči iza prozora se čuju srca i vjetar ispred vrata škripi prozor otvara se noć blede visoke zvezde nismo napravljeni za podne noćima se gledamo vidimo kad naše tudje oči ne gledaju gledaju se one i ne znaju više
sanjam sanjam sanjam sanjam sanjam sanjam
prozore poglede ratove ruševine bašte glasove uniforme toplinu automobile noge šume vatre grudi jutra noći ptice vodu zemlju ostrva ruke oči glas miris mrak
sedim pod borovima i pevam šal od svile za sebe i gutam borovinu iglice da mi stomak nosi svet u sebi skriven na dohvat ruke otac moj groblje od zemlje pod mojim noktima u sećanju on radostan u ludnici tamo je proveo dva dana pred smrt jer je lekar znao njegovu umetnost prepoznao njegov strah i sklonio ga medju ljude drugačije da umre u miru iza brave kod onih koji stalno plaču ćute gledaju svet iza zivota laznog dalekog predalekog nije umirao mirno moj nemirni otac priča mi o čempresima pod kojima je zaboravio prag i poljsku berlin tenkove na ulicama ja nisam zaboravio čempres otac moj sad zemlja je mama moje je prah u zraku gutam ih naizmenicno i zemlju i zrak hrane me gladno tuznog zemlja i prah zive mi pod noktima i plavim grabezom crtam čemprese na njihov grob zemljan pun cveća nedelja je citam stare poruke i brišem crna slova sa belog kamena
cemprese grudi kučicu šum oči san dah prašina zvizdane kamenjare luke zrak asfalt kozhu
ima jedna slika,fotografija. na njoj ja i iza mene cesta i kamenjar,neka gostiona uvijek prazna,neki tuzni konobar sedi na plastičnoj stolici i puši posmatra automobile, koje se nikad neću parkirati kraj njegove gostione,mozda poneki zalutali par iz minhena na njihovim putevima prema grčkoj pa indiji.ja se ne sećam gostiju,samo praznih stolova,kišnjicom napunjene pepeljare, roštilja bez dima,iza rostilja jedan maslinjak i crvena zemlja.jedan ludi magarac stoji zakopan u maslinjaku, onako tih,bez šuma,bezpokretan. ta fotografija mi stoji u prozoru,ja gledam sebe i prazninu,i osećam uzbudjenje i strah jer sam tog dana usred rata rešio da je trazim.da se uspinjem. pao sam,kada je vojnik uperio pištolj u moju glavu. mater ti jebem što gledaš a u glavi pevam šal od svile i kuća je bila moja,nekada i gledali smo more pao sam na koleno,na beton ispred kuće strah mi je ušao pod srce i nisam se uspinjao na brdo gledam sebe na fotografiji pevam :
kamen na kamen kamenovanje kamen u glavu milenu u dravu drinu bez filtera gasi na kamenu ili na nekom ramenu u podrumu mater ti jebem oca ti jebem i kamenom udara u glavu i sija iznad tebe ono vrelo ono zuto crveni se staza u makiji i kamenom u glavi udari onog tovara vristi kovrdzavi naš poštar benzin na kuću sipaj vristi kovrdzavi nekad postar onda šlem na glavu i na kamenu belo se suši kamenom udari sipu da od zivota napraviš smrt melji je kamenom da se sipa przi u tignju njeno srce krvava kaša neće ploviti kraj nekih obala punih dece moraš je kamenom ubiti sporo da umre lepse se przi na kamenu belo šmrce onaj kreten koji vozi čamce za nemce kamenom mi je glavu razbio kad je onaj bor pored table bio dete i kad su naši očevi naše majke bile zive danas se glasno smeje na terasi stavio kamen na moju kamenu kuću i svakog jutra gleda što su gledali drugi a more smrdi na govno govno
der wind ist warm / vjetar mio topao die berge grauweiss stein neben stein /das grün liegt ruhig unter hellblauen himmelmund / namenlos das bahnhofsschild weiss wortlos / die buchstaben hat der scharfe winterwind vom holz gekratzt und in die berge getragen / und neu zusammengesetzt /die worte liest der hirte / eher ein verirrter soldat / sehe mich an der donau der rote stern weiss vor angst / die stadt aus dem tal legt sich auf die grauweißen steine und gibt ihnen einen namen / den namen der stadt durch die die züge richtung meer fahren / die jungen und die mädchen / träumen hinter den fettigen fenstervorhängen / ihre lippen küssen dreckige fenster als wir das meer hinter den bergen sehen/ die alten waggons sie stöhnen klappern quietschen / auf den östereichiskh ungarischen gleisen seit über hundert jahren / der tschechische ingenieur gründet eine familie in der stadt / sie liegt in eine tiefen grube in der nähe der stadt auf den schienen fahren keine züge das bahnhofsschild weissgekratzt und die schönen berge schweigen grauweiß stein neben stein
stanica tunel most reka grad samo pet reči za dolazak
sanjam zivim u b i sve je polomljeno jezik biće sećanja/ wald/šuma teška kiša gledam mirno more bez ljudi/schwerer regen mg garben leuchtspur/glava u blatu u ruci drzim tri krvava zuba moji su izlomio mi je major crven od besa kundakom moje ne moje puške nisi pucao govno beogradsko na ustaše moja tri zuba krvava polomljena u mojim rukama/schlammverschmiert die augen weiss wie die angst/oči moje crvene u vetrovci pismo koje ne čitam stavicu moja tri izlomljena zuba u kovertu da se ljube njene reči moji zubi na izbledelom papiru skupa
sanjam plićak masline usne zutu travu duge prste zvezdanu noć čitanje knjiga s ukusom mora more iza planine
dobrostejeći naslednici i slednice, kojima su lagano i usput čini i dela dedova nemih baka pali u povijesni zaborav pod tudjim krovovima lepim sredjenim sa ljubimcima koji prozbore pogledima onako nemi zaborav pod krovovima gde se lijepo zivi zaboravljene cipele koferi naočari fotografije na kraju pruge usred šuma gde je tiha i gluva smrt daleko od srca ćute dobrostojeći naslednici ne galame dosta je buke belzena i grada pokraj krakova aušvica peska pod kojim zivi sivi pepeo nasledio sam fotografije iz moskve beograda rogoznice odlucio sam da ih lizem dok ne izblede dok se ne presele u moju utrobu u san
sanjam sanjam sanjam sanjam sanjam sanjam
jugopetrolou cisternu u nekoj dolini kraj marine sanjam rdju ispod zuto crvenog natpisa ina sanjam maslinjak u oktobru kraj vodica vojnu torbu JNA pod krevetom, trava u celofanu voz pun straha popodnevno sunce kraj pešte plinske boce u radnji na kopaci miris prašine naslagana narandzasta piramidamiris blizog mora. odvaljeni prozori,kuce bez očiju.tovar ide sporo ukrug,ogroman malj se pokreće, melje masline gledaj nebo sine, plavo iznad svetlosivog čaure padaju na stari krivi kamen tišina u tri i četiri sunce na golim ledjima most pod kišom moj pogled pun straha beli golovi u moru potonuli kraj trafo stanice crni mermer hladan pored crkve čempresi čempres u rakovici krivudava baraka tuzni stanari strašnog grada neki grbavi velemajstor pun tuge voli da priča pištolj medju peškirima on peva hodaj hodaj stara pesma u nepoznatoj ulici sediš u autobusu jesen u grudima hercrupa ko longplejka mozda i dupli album mama ja ti pričam svoje da ne izbledi kao tvoje mi smo deca rata tvoj iz 41 moj 91 bar nešto srodno
sanjam mrtve zive izgubljene voljene
sanjam more.
budjenje gledam krovove crvene i sive nebo je crveno iznad grada ima jedan dan u avgustu kada sve sija nekim svojim svetlom kada grad u letnjoj vreli tihuje kada sve gledam odozgo sa lakoćom ptice ima jedan dan kada sam u njemu samo sretan ima jedan dan u avgustu kada dodirujem crveno i sivo i plavo mozda će tako izgledati moj zadnji dan ja ga sanjam ceo zivot neki sretni kraj
sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi 