I. per neki dan iskopao sam druga starog zivi pod mojom kozom tamo gde je najtanja gde je rana stara kad sam pao sa bicikla u vrelu prašinu kome sam dao poslednji dinar za horse za pod zemlju za nebo prah zvonio je na moja vrata stara nova u berlinu izranjanom kao 45 kao ja letom 91 bezimen nem molio za neke neke pare za kiriju gledam tvoje nemirne oci pune straha ja znam istinu- oću da se pucam da se uradim da posecem sebe probodem debelu kozu da se hrani snovima lepim toplim nije mogao ziveti iscupan horse moj ljubi me pojedi mi strah tugu isprzio sam otok na kozu lakat kašikom usijanom koze kao more okolo kao ja tog leta 94te kao mnogi drugi dao sam mu sto maraka on je iza ugla moje kuće / gledam staru fotografiju ogradu crno belu / na njoj sedi ona sedim ja / on je iza ugla moje kuće kupio je horse i zaspao u mom haustoru prešao sam preko njega da odem do istog ugla da kupim horse da spavam u haustoru pored njega da sanjamo nezne tople usne miris borovine moja mama je prešla preko nas usnulih sinova dalekih od obala i dodira hladnih tog leta 94 kada smo lezali u haustoru i sanjali vreli kamen so na kozi našoj kasnije se moj prijatelj probudio pre mene ukrao deset maraka i nikad se više nije javio našli su ga u jednom stanu berlinskom tudjem otvorenih očiju u njima odsjaj jednog neba dalekog pod tim nebom dva tijela spojena udvojena u košćatoj ruci razglednica pozdrav iz i jedna kašika
II. zvonio je telefon neka zena pita za sina dugo se nije javio kazem samo ne znam u ruci racun za njegovu kremaciju posudio mu prijatelju viri kašika iz ustiju ubod ispod oka kaze smrtovnica prijatelju sam dao poslednji dinar za horse danas za oganj vatru prah stace na jednu kašiku moj prijatelj i bura će ga nositi u mesto pozdrav iz / gde su ograde crno bele na njoj sede ljudi / iza ugla moje kući lezi moj prijatelj iskopao sam ga iz moje koze tamo gde je najtanja gde pocinju snovi:
III. znate kazem njegovoj mami sanjam cesto sanjam od ranog detinjstva dok sam ziveo u istocnoj nemackoj sanjao sam beograd trogir borove šume more kioske slobodne dalmacije jednu devojku velebit ali uglavnom more moje more je uvijek jadran sanjam i nisam hteo da se probudim čim sa se probudio počeo sam da placem od 1980-1986 svakog jutra ne preterujem probudio sam suze su krenule tuga gušila tokom mog školskog puta kraj od metaka izbušenih zidova sivih i braun boje,moj školski put je zapravo izgledao kao 2 maja 1945 rat u glavi rat u ustima rat u snovima rat sanjao sam u ratu more borove jednu devojku sanjao sam tenkove u vodi mamu obešenu tatu streljanog znate marko je sanjao berlin ja vam šaljem njega u prahu marko u prahu pepeo siv ono belo u sivom su kosti samo puhnite i marko ce vas zagrliti skroz obuzeti gospodja mater a pošto ne volite i ne znate da se ljubite i brzo se ljutite jer ne volite sa ponosom koji nikad niste imali prema njemu ce te mozda sad nositi njegovo srce u prahu na vašoj skupoj odeći s ljubavlju probranoj kašiku koju je sebi zabio u oko kako kaze smrtovnica nosiću ja na mom reversu sa druge strane srca.
IV. nebo dodir voda kamen šljunak oko belo trbuh sivo zeleno i sunce i nebo i srce san prestaje upišana pidzama tako je to
sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi 