sascha (saša ) hawemann/regisseur&autor: textwerkstatt/tekstovi

jedna šahovska tabla visi u trnovitom
kupinjaku iza vrelih belosivih oštrih kamena, naslaganih od kolena do kolena. mukom. naslagani da razdvoje,zapravo da imenuju imetak.
gledam šahovsku tablu koja visi u trnju, ona ista izgrebana izbledela od sunca, na kojoj su vlasnik kafane i lokalni pekar pored krivudavog puta godinama igrali alapinovo otvaranje ili fischerovu odbranu.
njihovi sinovi kafanski i pekarski su svakog jutra nosili tablu sa već naslaganim figurama od sunca izbledelim onome koji je bio na potezu, prešli bi bosonogi vreli lepljivi asfalt, kasnije u poderanim belim patikama sa mirisom smole. kada su sinovi kafanski i pekarski malo odrasli,iz bosonogstva u patikarstvo dogovorili su se,da će šahovsku tablu nositi do kupina, do pola puta izmedju pekare i kafane. 
seli bi na vreli kamen,popušili po pola cigarete, 
tablu bi oprezno stavili izmedju sebe,na vreli oštri kamen. 
nisu nikad gledali polozaj figura,ili komentarisali poteze svojih očeva.sedeli su i pušili svoje polovine do vrelih prstiju onda bi odneli tablu svojim očevima u kafanu ili pekaru,tablu koja je mirisala na svezi topli hleb ili pečene kobasice,na hladni dim. šahovska tabla visi u trnju,iza trnovlastih kupina,ne znam kojim se putem našla tamo.znam samo, da je zarasla u zeleno, crveno crno na vrhovima suha krv,u trnovitoj kruni obešena i izbledela izmedju neba i lepljivog asfalta, gledala je tuzne ljude kako prolaze pored oštrih kamena, naslaganih da razdvoje od kolena na koleno,ljudi prolaze
kraj kupina i nestaju iz svojih zivota 
senke su u daljini pod velikim elektricnim svodom

strašilo pored polja
stoji nemo širi svoje
ruke ka nekom
poznatom nebu

volim biciklom da predjem most 
sa obe strane more plavo mirno
da budem svoj sa svojim recima slikama
u prolazu osetim miris soli na kozi 
i netko vuce top na šahovskoj
tabli bledoj od sunca i juga i soli 
jer partije ovde traju godinama 
bitke se biju na malim terasama 
od jutra do mraka neka sutjeska 
u gambitu miruje pod zvizdanom
da bi u predvecerje krenuo novi boj
i bevanda se prosipa po crno belim 
poljima i neko se uspinje i izdize i hvata 
se za granje i zarije zube u kozu 
i pada lagano u narucje kao naša tela
pod borovima pod tihim zvezdama 
njihov odsjaj u moru i godine prolaze
u la la la

jadranska magistrala 
izmedju trogira i primoštena
dugi vrat duboke oči jugopetrolova cisterna,rdja ispod zuto crvenog jedan maslinjak u oktobru.vojna torba pod krevetom, jadranska trava u celofanu, tiho jedno uz drugo voz pun straha. popodnevno sunce. plinske boce,naslagana narandzasta piramida i miris blizog mora. odvaljeni prozori,kuce bez očiju.tovar ide sporo ukrug,ogroman malj se pokreće, melje…gledaj nebo sine, plavo iznad svetlosivog. čaure padaju na stari krivi kamen. tišina u tri i četiri, sunce na golim ledjima. most pod kišom moj pogled pun straha. golovi u moru potonuli kraj trafo stanice. mermer hladan pored crkve, čempresi. čempres u rakovici,krivudava baraka tuzni stanari strašnog grada, neki grbavi velemajstor pun tuge voli da priča. pištolj medju peškirima,hodaj hodaj
stara pesma u nepoznatoj ulici. sediš u autobusu nekud odnekud. jesen u grudima. rupa ko longplejka
mozda i dupli album.
mama.
ja ti pričam svoje
da ne izbledi kao tvoje
mi smo deca rata 
bar nešto
srodno

sve to pričam njoj mojoj mami 
sintnoj sanjanki pored mosta drvenog
kraj reke plave kao jadran
na drvo je legla ona kao nebo crno 
voljeno nebo iznad tate 
od praha